Istraživači prezentovali rezultate o stavovima maturanata u Hrvatskoj

Novo istraživanje u Hrvatskoj pokazalo je neke pozitivne promene, ali i neke zabrinjavajuće podatke o stavovima i predrasudama maturanata.

Mladima u Hrvatskoj pri sklapanju prijateljstava nisu bitne rasa, vera ili nacionalnost, a na njihovo političko znanje uveliko utiče vrsta srednjoškolskog programa koji pohađaju, što pokazuje potrebu za kvalitetnijom implementacijom građanskog odgoja i obrazovanja, istaknuto je na današnjem predstavljanju rezultata istraživanja “Politička pismenost učenika i učenica završnih razreda srednjih škola” na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu.

Istraživanje je sprovedeno u 67 završnih razreda iz 59 srednjih škola širom Hrvatske tokom marta 2021. godine. Uzorak od 1122 učenika nacionalno je reprezentativan s obzirom na regionalne zastupljenosti i vrstu srednjoškolskog programa (gimnazijski, četverogodišnji i petogodišnji strukovni te trogodišnji strukovni). Cilj istraživanja je bio dobiti uvid u razine i strukturu političke pismenosti učenika i učenica. Istraživanjem se nastojalo ispitati politička znanja, sklonost predrasudama i stereotipima, vrednosne stavove i afinitete, razinu medijske pismenosti, građanske kulture i navike mladih.

Nalazi istraživanja predstavljaju nastavak sustavnog ispitivanja stavova i mišljenja mladih i naslanjaju se na istraživanja iz 2009./2010. i 2014./2015. Treći krug istraživanja, u saradnji s inicijativom GOOD, sprovodili su Institut za društvena istraživanja u Zagrebu, Gong, Fakultet političkih nauka u Zagrebu, Centar za studije jugoistočne Evrope Univerziteta u Gracu i Filozofski fakultet u Rijeci.

Tri četvrtine učenika protiv je autocenzure, otkrilo je istraživanje. Dve trećine je protiv zabrane medijskog izveštavanja. Kažu da su stavovi prema medijima pozitivniji nego pre 2015. godine.

Preko 90 odsto ispitanika, kaže istraživanje, može se zamisliti u prijateljstvu s osobom druge vere ili nacije.

Samo deset odsto smatra da bi u Hrvatskoj etnički Hrvati trebalo da imaju veća prava. Što se tiče nacije, mladi su neskloni tome da su pravi Hrvati samo katolici. Ne slažu se da bi Hrvatska trebalo da se definiše kao država hrvatskog naroda.

Trećina maturanata smatra da je homoseksualnost bolest

Trećina ispitanih u 2021. smatra da je homoseksualnost poremećaj ili bolest te da homoseksualne osobe ne bi trebalo javno da istupaju zbog opasnosti od lošeg uticaja na mlade. Gotovo 50% učenika/ica smatra da se homoseksualna orijentacija ne bi trebalo javno isticati i da bi homoseksualne osobe ovaj aspekt identiteta trebalo izražavati samo u privatnoj sferi.

Stavovi su progresivniji i na polju rodne ravnopravnosti u odnosu na prethodne rezultate. No oko 20% učesnika/ca slaže s tim da je muškarac taj koji mora zarađivati kako bi prehranio porodicu. Manje od 50% česnika/ca odbacuje ideju da su žene biološki predodređene za poslove s ljudima, kao što su učiteljice i njegovateljice, nego za bavljenje tehnikom i informatikom. Činjenica da otprilike četvrtina ispitanih na tu temu zauzima neodlučnu poziciju, dok četvrtina smatra da odabir i uspeh u poslu jesu biološka zadatost, govori o ukorenjenosti rodnih stereotipa čije se posljedice mogu manifestovati u budućim odlukama i ponašanjima učenika i učenica.

Pozitivan nalaz jest da preko 90% mladih može zamisliti da im osoba druge rase, vere ili nacionalnosti postane prijatelj.

Učenice su tolerantnije od učenika
Učenice su tolerantnije od učenika

Nisko poverenje u institucije

Učenici i učenice završnih razreda srednjih škola pokazuju prilično niske nivoe poverenja u različite institucije i izvore informisanja. Političkim strankama veruje svega 7.2%, Hrvatskom saboru 14.7%, a vladi Republike Hrvatske 16.7% učesnika/ica istraživanja. Lokalne vlasti i predsednik RH stoje nešto bolje, njima veruje nešto više od petine mladih. S druge strane, većinsko poverenje uživaju samo vojska (66.8%) i naučnici (63.5%). Oko 60% učenika/ca smatra da su među članstvom političkih stranaka one osobe koje se žele umrežiti s ciljem dobijanja (dobrog) posla. Iz toga proizlazi da većina mladih smatra da je politički angažman dela članstva u političkim strankama motivisan ličnim, a ne javnim interesom.

Gimnazijalci uglavnom tolerantniji

Vrsta srednjoškolskog programa je i dalje ključan faktor za političko znanje i informisanost te političku socijalizaciju mladih. Učenice i gimnazijalci u većoj meri iskazuju tolerantnije stavove i stavove koji su više u skladu s demokratskom političkom kulturom.

– Generalno možemo govoriti o razlikama u stavovima između učenica i učenika, kao i gimnazijalaca/ki u odnosu na učenike/ce strukovnih programa. Rezultati pokazuju da nije napravljen adekvatan pomak u razvoju i implementaciji građanskog odgoja i obrazovanja koji je trebalo da smanji razlike i poveća političku pismenost svih učenika i učenica završnih razreda srednjih škola u Hrvatskoj – zaključili su istraživači.

Čak 45 odsto učenika misli da je “Za dom spremni” prihvatljivo

Što se tiče NDH, nešto više od 15 odsto ih ne misli da je bila fašistička. 35 odsto ih misli da je bila. Preko 50 odsto nije sigurno je li NDH fašistička tvorevina.

Čak 45 odsto maturanata smatra da je u redu koristiti “Za dom spremni”, 25 odsto ih je protiv toga. Puno ih je neodlučno, čak 30 odsto. Više od pola maturanata smatra da je Jugoslavija bila komunistička diktatura, a pola ih smatra da su Hrvati u toj državi bili podređeni.