cenzus kombo RAS Dusan Milenkovic Shutterstock

Ako budu održani istovremeno, predsednički, beogradski i vanredni parlamenatrni izbori, biće održani najverovatnije 3. ili 10. aprila naredne godine.

Poslednjih dana u javnosti se dosta spekulisalo o datumu održavanja izbora, a u pričama se išlo dotle da su kao opcija pominjani čak i septembar i oktobar ove godine.

Sve je počelo tako što je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin pozvao predsednika države Aleksandra Vučića da zbog non-pejpera o Kosovu odmah raspiše izbore, da nacija kaže šta o tome misli. Međutim, samo neki dan kasnije, Vučić je u velikom intervjuu za “Blic” odbacio mogućnost da izbori budu u 2021. godini.

– Kažu da sam ja poručio da će izbori biti ove godine preko svog glasnogovornika Vulina. Nisam u stanju da slušam te besmislice od onih kojima je teško da pogledaju zakon. Mart ili april, postoje svega tri datuma kada izbori mogu da budu raspisani – rekao je Vučić za “Blic”.

On nije želeo da govori o detaljima kada je reč o nastupu Srpske napredne stranke na tim izborima, o mogućim koalicijama i kandidatima. Kaže, rano je, SNS tek treba da ima sednicu Predsedništva, a potom Glavni odbor stranke na kojem će biti velikih promena. O izborima će početi da se razgovara u oktobru ili u novembru.

Šta kaže zakon?

A šta kaže zakon, koja su to tri datuma o kojima Vučić govori?

Aleksandar Vučić je na dužnost predsednka Srbije stupio 31. maja 2017. godine. Zakon kaže da se izbori za predsednika raspisuju 90 dana pre isteka mandata predsedika Republike, tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.

Aleksandar Vučić
Aleksandar Vučić

Praktično, po zakonu, izbori bi mogli da se održe 3. aprila, 10. aprila, 17. aprila, 24. aprila i 1. maja. Međutim, 24. aprila je Uskrs po pravoslavnom kalendaru, a 1. maj je takođe praznik, pa ta dva datuma automatski otpadaju. Katolički Uskrs pada 17. aprila, pa tako ostaju svega dva datuma na raspolaganju – 3. i 10. april.

Parlamentarni izbori “fleksibilni”

Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar kaže za “Blic” da će se datum održavanja izbora meriti prema predsedničkim izborima, jer su lokalni, to jest, beogradski fleksibilni, a Zakon kaže da oni moraju biti raspisani najkasnije do 26. marta, pa se lako mogu uklopiti sa predsedničkim.

Glasanje
Glasanje

– Parlamentarni izbori su vanredni i oni mogu, ali ne moraju, da se spoje sa predsedničkim i gradskim. Mislim da ni u intervjuu koji je predsednik dao vašem listu, on nije isključio mogućnost razdvajanja, već je poručio da će se o tome razgovarati. Mislim da će parlamentarni izbori biti stvar političke procene da li naprednjaci žele da izađu u susret opoziciji u pogledu razdvajanja izbora. To znači da oni mogu da budu održani i pre predsedničkih i beogradskih, ali i spole njih – navodi Klačar za “Blic”.

Svi datumi otvoreni

On objašnjava da će sve biti stvar pregovora i dogovora.

– Bez obzira što se dva ili tri datuma pominju kao najverovatnija, svi datumi su otvoreni u zavisnosti od rezultata dijaloga. Sumnjam da će datum biti u skorije vreme definisan – navodi naš sagovornik.

Klačar smatra da Srpska napredna stranka ima prostor da razmišlja o razdvajanju izbora.

– Rejtinzi i popularnost stranaka ne znače nužno bolju poziciju za opoziciju u slučaju razdvajanja izbora. Nije SNS toliko ugrožena u Beogradu da ne bi mogla sebi da priušti razdvajanje izbora pod uslovom da pre toga bude glasanje na republičkom nivou gde bi naprednjaci pobedili i kao psihološki pobednici ušli u gradske izbore – navodi Klačar.

Zbog toga, kako ističe on, Vučić ostavlja protor da čuje argumente opozicije i zadržava mogućnost razdvajanja jer SNS može taj rizik da preuzme. SNS jeste u nešto lošijoj poziciji u Beogradu, ali ne značajno – ističe on.

http://www.blic.rs/

Ukoliko dođe do razdvajanja izbora, datumi kada bi građani izašli na izbore, bi onda bili upitni.

– Ako bi opozicija insistirala da izbori na svim nivoima budu razdvojeni, onda bismo išli na glasanje tri puta u nekoliko meseci. Za mene bi to bilo iznenađenje, dok razdvajanje parlamentarnih od predsedničkih i beogradskih ne bi bilo – zaključuje Bojan Klačar.

Prva runda dijaloga vlasti i opozicije

Deo opozcije održao je pre nekoliko dana prvu rundu razgovora sa predstavnicima vlasti kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije i SNS Vučić. Za razliku od od prethodne godine kada su razgovori vođeni na Fakultetu političkih nauka i kada se činilo da su sve zainteresovane strane došle da se ne dogovore, ovoga puta, po rečima učesnika, atmosfera je bila konstruktivnija.

Dijalogu su prisustvovli i pokret Dosta je bilo, kao i Dveri koje su izbore juna 2020. godine bojkotovale.

– Najznačajniji dogovor jeste prihvatanje našeg predloga da se dijalog završi najmanje šest meseci pre prvih sledećih izbora kako bi ostalo dovoljno vremena za primenu svega dogovorenog – rekao je lider Dveri Boško Obradović.

Vučić je za naš list rekao da mu ne pada na pamet da ispunjava nečije želje i dodao:

– Ali da radimo zajednički na nečemu što je dobro, pravično i što je suštinski demokratski, hoćemo. Uradićemo sve što je dobro za našu zemlju. Da li će to nekima biti dovoljno ili će tražiti razlog da na izborima ne učestvuju, jer znaju da ne mogu da dobiju poverenje naroda, to je već druga stvar.

Međustranački dijalog u Skupštini Srbije
Međustranački dijalog u Skupštini Srbije

Vučić je u prazničnom intervjuu za naš list rekao da je načelno veoma zadovoljan razgovorima s jednim delom opozicije, da postoje određena različita viđenja, ali i dobra volja da jedni druge saslušaju, veruju i razumeju.

– Mislim da zajednički možemo mnogo toga dobrog i važnog da uradimo za našu zemlju. Za nas je značajno da dođemo do što je moguće više stvari oko kojih možemo da se saglasimo. To je dobro za demokratiju, za politički sistem, i dobro je da pravila koja ustanovimo u budućnosti važe i za SNS kada jednom bude u opoziciji, ali i za neke iz opozicije kada budu na vlasti – rekao je Vučić.

Deo opozicije sa Fajon i Bilčikom

U naredna dva dana u sedištu delegacije Evropske unije u Beogradu odžaće se onlajn sastanci dela opozicije sa evropskim poslanicima koji posreduju u međustranačkom dijalogu o poboljšanju izbornih uslova u Srbiji. Pozivnicu upućenu strankama potpisali su evroposlanici Tanja Fajon i Vladimir Bilčik.