Lada

Radomir Stanković (76), profesor tekstilstva u penziji iz Leskovca, menjao je od rane mladosti automobile, ali kada je pre 43 godine kupio “ladu žigulin”, zaljubio se u nju i do danas se ne odvaja od svog četvorotočkaša.

Kada je učestalo počela da se kvari, a popravke nisu dale željene rezultate, odlučio je da ode u Moskvu i zameni sve što je moglo, pa se otuda vratio sa skoro novim automobilom.

U putu je proveo 10 dana. Bilo je to pre 15 godina i još se prepričava.

http://www.blic.rs/

– Dosadile su mi stalne popravke u Leskovcu i jednog dana odlučim da odem u Moskvu. Pojma nisam imao šta će me sve snaći na putu jer je to bilo moje prvo putovanje u Rusiju – priča Radomir Stanković za Jugmediju.

Krišom se spremao za put i krišom pravio sendviče. Svojom već starom “ladom” išao je preko Rumunije i Moldavije, gde je svratio kod poznanika, pa s njihovom ćerkom stigao u Moskvu.

– Potražili smo državni servis. Ruski majstori nisu mogli da veruju da sam čak iz Srbije otišao u Moskvu da popravim kola. Rekli su mi da će biti kao nova za samo četiri sata. I tako je bilo. Za to vreme mi smo ručali u nekom restoranu. Kada smo se vratili, ispred sebe sam video moju “ladu”, novu. Sve je na njoj bilo zamenjeno, od motora, preko guma, lagera, patosa, hladnjaka i ofarbana je bojom koja još nije popustila. Nisam mogao da je se nagledam – priseća se on.

Platio je samo 230 dolara, ono što bi, računa, u Leskovcu koštalo 1.000 evra.

– Hteo sam nove, originalne ruske delove. Za sav potrošeni novac mogao sam da kupim dobru polovnu “ladu” ovde, ali od ove nisam hteo da se odvajam. Ljubav nema cenu – priča dok polako obilazi oko automobila parkiranog u dvorištu svoje kuće u tesnoj Ulici Sretena Nikolića u naselju Ančiki.

Niko od njegovih ukućana nije znao da je bio u Moskvi jer je tih godina predavao u nekoliko škola na jugu Srbije, pa je i po više dana odsustvovao iz kuće.

– Kada sam se vratio i ispričao ukućanima i prijateljima gde sam bio, rekli su mi da sam lud – priznaje on.

http://www.blic.rs/

Ovom desetodnevnom putovanju i jednodnevnom boravku u Moskvi prethodila je drama u Leskovcu u kojoj je tada još držeći Radomir iz kandži makroa iz sela kod Leskovca bukvalno oteo tri mlade devojke – Rumunku, Moldavku i Ruskinju.

– Odveo sam ih u policiju i posle toga je nastala velika afera o kojoj je i štampa pisala. Devojke su vraćene svojim kućama, a ja sam tri meseca posle krenuo put Moskve – dodaje ovaj profesor.

Znao je adresu devojke iz Moldavije, pa je usput svratio kod nje i njenih roditelja.

– Kada su me videli, šokirali su se. Dočekan sam u onoj njihovoj sirotinji kao car. Živeli su bedno – objašnjava.

Posle nekoliko sati boravka kod moldavske porodice, roditelji su dozvoli da njihova ćerka krene s njim na put do Moskve.

http://www.blic.rs/

– Da nje nije bilo, ne bih znao kako da uđem i da izađem iz ogromne Moskve. Bila mi je prevodilac jer ja nisam znao ni reč ruskog – priča nam Radomir Stanković kako mu se dobro delo vratilo dobrim.

Iako i danas, priča, njegova “lada” može da povuče teret od 5.000 kilograma, on u njoj nikada više ne vozi više od troje.

– Ona i ja družićemo se do mog sudnjeg dana – priča okružen svojom velikom porodicom koji iznova slušaju priču o njegovom legendarnom putovanju do Moskve gde je izvršio generalku “lade žigulin”.