tadic opozicija RAS Vladimir Zivojinovic, Snezana Krstic

Deset meseci je do predsedničkih, beogradskih i vanrednih parlamentarnih izbora, najverovatnije u aprilu 2022. godine. To znači da opozicija nema mnogo vremena da definiše da li uopšte izlazi na izbore, šta bi se smatralo uspehom i kakva strategija je potrebna da bi se to i dogodilo.

Zvuči jednostavno, ali samo u teoriji. Jer srpska opozcija uveliko kaska sa pripremama, još je u “igri prestola” i čarkama oko izbornih uslova, prihvatljivih partnera i nastupa prema EU. A gde su tek tradicionalne svađe oko broja kolona, izbora kandidata, kontroli spiskova i izbornih mesta…

Ukratko, opozcija je na pola puta da postane “kosmodisk” – sve vreme izgleda šašavo, ali zasad uopšte ne deluje.

http://www.blic.rs/

Ili Piter Džekson, ili realnost

Za to vreme, s druge strane čeka nauljena mašina zvana SNS koja je, sudeći po uskršnjem intervjuu predsednika Aleksandra Vučića za “Blic”, već napravila dogovor sa Aleksandrom Šapićem za izbore u Beogradu.

Neke od lakših varijanti za opozicioni šah-mat bile bi da se Vučić sam prostre i ponudi im vlast, ili da neki spolji faktor, u vidu EU ili Sjedinjenih Država, izvrši snažan pritisak na predsednika Srbije i prisili ga na povlačenje ili ustupke.

Pošto ta dva scenarija možemo da prepustimo Piteru Džeksonu, ostaje zaključak da opozicija mora da zasuče rukave i uz krv, znoj i suze dođe do nekog izbornog uspeha koji bi dugotrajno načeo čelični stisak SNS.

Šta bi predstavljalo uspeh opozicije?

Dokle, objektivno, može da se dobaci za ovih 10 meseci?

  • Da li bi se uspehom, na primer, moglo smatrati da predsednički kandidat opozicije prebaci 20 odsto – više od 16,36 odsto koje je osvojio zaštitnik građana Saša Janković na izborima 2017. godine?
  • Da li bi uspeh u Beogradu mogao da bude 25 odsto, ako se ima u vidu da će kandidat SNS za gradonačelnika najverovatnije biti u prestonici popularni Šapić?
  • Šta je uspeh na parlamentarnim izborima, šta je osnova za budućnost? Možda spustiti SNS ispod 50 odsto?
  • S druge strane, ako se po svim ovim stavkama uspehom smatra samo bezuslovna kapitulacija Vučića i SNS, što je malo verovatno – odnosno mnogo neverovatno – da li je zaista najbolja ideja ići iz izbora u izbore sa percepijom konstantnog neuspeha i, posledično, osećanjem izneverenih očekivanja?

Ima li režim staklenu bradu

Odgovarajući na ove dileme, Ivo Čolović, programski direktor Cesida, kaže za “Blic” da bi opozicija uveliko morala da radi na tome da li će i pod kojim uslovima nastupati na predstojećim izborima.

Aleksandar Šapić
Aleksandar Šapić

– Morala bi da zna koji su to izborni uslovi na čijem će usvajanju insistirati i koje će zagovarati u predstojećem dijalogu, bilo da je pod pokroviteljstvom Skupštine ili Evropske unije. Vreme je da odluče i da li će nastupati u jednoj ili više kolona. Ako se odluče za više kolona, da odluče koje partije su ideološki i programski dovoljno bliske da bi formirale predizborne koalicije sa efektom sinergije. Opozicija treba da razmišlja dugoročno i da prestane da tretira svaki izborni ciklus kao biti ili ne biti. Istraživanja ukazuju na to da je trenutni režim stabilan i da ga je teško urušiti jednim udarcem – kaže Čolović.

Opoziciji je, dodaje Čolović, neophodan pristojan izborni rezultat koji bi im omogućio više prostora u parlamentu, ali i u javnosti, i preko koga bi mogla adekvatnije da zastupa svoje ideje i ciljeve.

– To je trka na duže staze, ali i jedini način da ne troše energiju ljudi i podižu očekivanja van realnih pred svaki izborni ciklus. Strpljivim radom opozicija može da stvori ključnu stvar: postojanu stranačku infrastrukturu koja će im omogućiti bolju i kvalitetniju izbornu kampanju i bolji izborni rezultat. U narednom periodu je pred njima nimalo lak zadatak da se pripreme za sva tri najavljena izborna procesa, ili da se fokusiraju na one izbore na kojima mogu da ostvare najbolji rezultat. Ne treba zaboraviti da izbori podrazumevaju da učesnici pronađu, obuče i zadrže oko 17.000 ljudi koji će na dan izbora biti uz biračke kutije skoro 24 sata i koji će umeti da zaštite interes partije koju zastupaju – kaže Čolović.

Na kraju krajeva, onda, koji rezultat bi bio uspeh za opoziciju?

– Nezahvalno je prognozirati, jer se na zna forma u kojoj će učestvovati. Ali uspeh će biti svaki rezultat koji im omogućava prolaz u parlament i daje šansu njihovim ljudima da se adekvatno predstave i da predstave građanima svoje ideje. U Skupštini opozicija trenutno nema predstavnike, tako da je tu cilj lako ispuniti. U Beogradu bi cilj trebalo da bude više procenata nego da prošlim izborima. Što se tiče predsedničkih izbora, uspeh bi bio ako bi našli čoveka koji će uspeti da uđe u drugi krug – kaže Čolović.

Opozicija: Ništa manje od pobede!

Šta na sve to kaže opozicija? Šta su izazovi, a šta uspeh? Jednoglasno – uspeh je ništa manje od pobede. To za “Blic” tvrdi i Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke.

Miroslav Aleksić
Miroslav Aleksić

– Moramo da animiramo građane koji su protiv vlasti da izađu i da je smene. Preduslov je da se normalizuju izborni uslovi, da se postigne dogovor sa režimom i EU, a među najvažnijim uslovima su otvaranje medija i eliminicaja pritiska na građane. Ne možemo da budemo zadovoljni nijednim procentom ispod onog koji nam je potreban za smenu vlasti. I Milo Đukanović je pao sa vlasti iako je na izborima dobio više od 40 odsto glasova. U Beogradu je uspeh onaj procenat koji će nam omogućiti da formiramo vlast, a što se tiče predsedničkih, onaj ko bude u drugom krugu, on će i pobediti – kaže Aleksić.

Konstantin Samofalov
Konstantin Samofalov

Slično tvrdi i Konstantnin Samofalov, član predsedništva SDS.

– Najveći problem sa kojim se suočavamo je vladavina laži, posebno u okolnostima medijskog duopola između režima i “pravoverne” inkvizitorske opozicije. Moramo da pronađemo način da istina dođe do građana, ali i da se politika vrati u politiku, umesto što živimo svakodnevni rijaliti koji se kreira i od strane režima i od strane delova opozicije. Previše je od 2012. bilo eksperimenata sa nestranačkim kandidatima, novim strankama i pokretima, koji su svi jedan za drugim na žalost propadali. Mi znamo kako se pobeđuje protiv stranaka sadašnjeg režima i samo pobdnički rezultat je uspeh – kaže Samofalov.

Zoran Lutovac
Zoran Lutovac

Lider DS Zoran Lutovac kaže za “Blic” da je optimista i da očekuje potpuni uspeh.

– Očekujem pobedu ako se opozicija izbori za izborne uslove neophodne da se izbori uopšte održe, a potom napravi najširi mogući savez sa građanima, udruženjima, građanskim inicijativama. U postojećim društvenim okolnostima jedino pobeda na izborima jeste uspeh, jer su Srbiji promene preko potrebne. Siguran sam da je pobeda u Beogradu izvesna, u slučaju jedinstvenog opozicionog nastupa, čemu kao stranka težimo. Predsednički izbori će predstavljati poseban izazov. Neophodna nam je mudrost, solidarnost i politička visprenost kako bi najbolji kandidat opozicije ušao u drugi krug glasanja. Ukoliko se to desi, a verujem da hoće, nemam dilemu da će Vučić izgubiti i da su pred Srbijom bolja i srećnija vremena – kaže Lutovac.

Borko Stefanović
Borko Stefanović

Borko Stefanović, potpredsednik SSP, kaže da će uslove za izbore dobiti ili preko dijaloga sa EU ili će “Srbija sama pronaći put u slobodu”.

– Pre svega toga, Srbija mora da dobije mogućnost da ima slobodne i demokratske izbore, što sad nije slučaj. U situaciji kad su sve televizije sa nacionalnom frekvencijom otvorene samo za vlast i kad se kroz ucene, nasilje i korupciju obezbeđuju glasovi za SNS, ne može se govoriti o postojanju izbora u Srbiji. Kad se izborimo za normalne i zakonske izborne uslove pobeda nad ovom vlašću nije upitna. Uspeh za Srbiju je pobeda nad autokratskim režimom i oslobađanje Srbije od kriminala i nasilja – kaže Stefanović.